Zvaničnim protokolom naše države predviđeno je da „Hestil” formalno postane vlasnik železare istog dana kada predsednik Kine stigne u Srbiju

Kineski „Hestil”  bi trebalo 17. juna i formalno da preuzme „Železaru Smederevo”. Prema našim saznanjima, rukovodstvo „Hestila” će zvanično prekoračiti prag smederevske fabrike zajedno sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Zvaničnim protokolom države Srbije predviđeno je da Kinezi formalno postanu vlasnici istog dana, to jest 17.juna,  kad Đinping stigne u našu zemlju.

Papirološki, sve je spremno za taj korak. Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je „Hestilu” preuzimanje srpske čeličane, što je bila poslednja prepreka da Kinezi uđu u železaru.

Iako se o zelenom svetlu Brisela u ovdašnjoj javnosti mnogo spekulisalo, Evropska komisija nije imala načina da spreči potpisivanje ugovora između dve kompanije. Ali, i te kako ima mehanizme da nadzire „Hestilovo” poslovanje u Srbiji, pa čak i da kazni ovog kineskog proizvođača. Brisel može da naloži „Hestilu” da sav iznos preplaćene države pomoći vrati u budžet Republike Srbije.

Jer, prema Protokolu 5 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iznos pomoći koji je država železari dala do 1. februara 2015. godine ne sme da bude veći od 50 odsto buduće kineske investicije. Prema zvaničnim informacijama iz delegacije Evropske komisije iznos pomoći koju je čeličana dobila još proveravaju.

Takođe, EK će proveravati i da li su proizvodi, koje „Železara Smederevo” bude izvozila u Evropu, više od 51 odsto srpskog porekla.

To nije jedina poteškoća sa kojom će se smederevska čeličana suočiti nakon što Kinezi krajem juna zvanično preuzmu kompaniju. To preuzimanje dogodiće se usred globalnog čeličnog rata koji se minulih nedelja razbuktao između Amerike i Evrope, s jedne i Kine s druge strane.

Čelične tenzije počele su još prošle godine kada je jeftin kineski čelik zavio u crno mnoge čeličane širom sveta.

Uporedo sa rastom izvoza kineskog čelika, rasli su i gubici evropskih i američkih čeličana. Španska „Selsa grupa” već sedam godina nije imala dobit, a indijski „Arcelormital”, koji je inače najveći svetski proizvođač čelika, na kraju prošle godine bio je u gubitku od osam milijardi dolara.

Za loše rezultate optužio je konkurenciju iz Kine. Samo u Velikoj Britaniji, tokom prošle godine bez posla je ostalo više od 4.000 zaposlenih u industriji čelika, a nakon što je indijski „Tata stil” najavio povlačenje u pitanje je doveden opstanak 14.000 radnih mesta.

Za 4.800 njih, pre dva dana nađeno je rešenje. „Tata stil” je objavio da je okončao delimičnu prodaju imovine i to britanskoj investicionoj kompaniji „Grejbul kepital”. Iznos transakcije nije saopšten, ali je jasno da je sačuvano 4.800 radnih mesta. Uprkos tome, oko 10.000 radnih mesta u Britaniji i dalje je pod znakom pitanja, jer kupca nema.

I sa druge strane okeana – u Sjedinjenim Američkim Državama, zbog jeftinog kineskog čelika, radnici u ovoj industriji ostaju bez posla.

Kako je objavio „Njujork tajms”, samo od početka godine broj zaposlenih u ovoj industriji u SAD smanjen je za 5.000, a još nekoliko hiljada radnih mesta je pod znakom pitanja.

U Americi, na primer, trećinu ponude na tržištu, čini čelik iz uvoza. Vrednost uvezenog čelika iz Kine dostiže pola milijarde dolara.

Zbog toga je Amerika oštro uzvratila na niske cene čelika koji zatrpava njihovo tržište. Proizvođači čelika u Evropi i SAD tražili su da budu uvedene zaštitne mere na kineski čelik, pa je tako najavljeno uvođenje carinske takse od čak 500 odsto na hladnovaljani pljosnati kineski čelik.

Kako pokazuju poslednji podaci, cena američkog čelika je odmah porasla za 9,4 odsto, i sada iznosi 684 dolara po metričkoj toni (23. maj 2016. godine). To je najviši nivo od početka ove godine. Istovremeno je porasla i cena evropskog čelika za 2,5 odsto i sada iznosi 487 dolara po metričkoj toni.

Međutim, poslednji podaci sa tržišta čelika pokazuju da je Kina izvojevala ovu bitku u globalnom čeličnom ratu. I to na način koji najbolje ume. Dodatno je oborila cenu čelika i to za 7,8 odsto, pa je tako 23. maja metrička tona kineskog čelika iznosila svega 333 dolara, što je upola jeftinije od američkog.

Na sve to, kineski zvaničnici su saopštili da će zadržati poreske olakšice za izvoznike čelika, sa zvaničnim objašnjenjem da to čine „kako bi podržali bolni proces restrukturiranja u tom sektoru”.

Inače, zvanična politika Pekinga je da kinesku privredu preorijentiše od proizvodnje ka uslugama. Zato je kinesko ministarstvo finansija saopštilo da će „nastaviti da primenjuje politiku poreskih olakšica na izvoz čelika”, jer, kako objašnjava, nastoji da finansira skupi plan zatvaranja proizvodnih kapaciteta.

Kinezi bi u narednih pet godina trebalo da smanje godišnju proizvodnju za između 100 i 150 miliona tona. Međutim, statistički podaci pokazuju da Kina to obećanje ne poštuje i da proizvodnja čelika raste. O koliko velikim količinama je reč možda najbolje govori podatak da Amerika godišnje proizvede 82 miliona tona čelika.

Ukupna kineska godišnja proizvodnja je čak deset puta veća i dostiže 800 miliona tona godišnje. Ceo svet godišnje proizvede 1,6 milijardi tona čelika, što znači da Kinezi drže polovinu godišnje proizvodnje čelika.

Kineski „Hestil” je pre dva dana otptužio SAD za kršenje propisa Svetske trgovinske organizacije (STO), ističući istovremeno da američki protekcionizam šteti trgovini čelikom u svetu.

Američka komisija za međunarodnu trgovinu (ITC) otvorila je, pre nedelju dana, istragu protiv kineskih čeličana koje je američka kompanija „Ju-Es stil” optužila za krađu njenih tajni i za dosluh s ciljem nameštanja cena, prenosi agencija Rojters.

„Protekcionističko ponašanje kome su pribegle SAD, na osnovu neutemeljenih optužbi ’Ju-Es stila’, predstavlja ozbiljno kršenje propisa STO, remeti normalnu globalnu trgovinu čelikom i šteti ključnim interesima kineskih čeličana i američkih korisnika čelika”, navodi „Hestil” u saopštenju objavljenom na zvaničnoj internet stranici kompanije

0 0 vote
Article Rating