Obojeni metali i legure

Bakar (Cu)

Bakar je hemijski element koji je u periodnom sistemu obeležen simbolom Cu. Atomski (redni) broj bakra je 29, a atomska masa iznosi 63.546. Bakar ili, kako ga nazivaju, crveni metal (lat. Cuprum),je, posle srebra, najbolji provodnik elektriciteta i toplote. Zbog sloja oksida na površini predmeti od bakra vremenom potamne, a pod uticajem atmosferskih prilika pojavljuje se zelena patina. U prirodi se retko pronalazi u elementarnom stanju. Ima ga u sulfidnim rudama (halkopirit, kovelit, halkozin i bornit), u oksidnim rudama (kuprit), kao i u karbonatnim rudama (malahit i azurit).

U starom Egiptu bakar se koristio za izradu različitih orudja I oružja, dok danas ima masovnu upotrebu u proizvodnji električnih provodnika. U gradjevinarstvu se koristi za izradu krovnih pokrivača i oluka. U cilju poboljšavanja mehaničkih osobina, dodaje se raznim legurama, kao i srebru i zlatu.

Aluminijum (Al)

Aluminijum je jedan od najrasprostranjenijih metala u prirodi. U periodnom sistemu obeležen je simbolom Al. Njegov atomski broj je 13, a atomska masa aluminijuma je 26.981538. Čist aluminijum je mek, ali se dodavanjem male količine drugih legirajućih elemenata kao što su mangan, silicijum, bakar i magnezijum povećava čvrstoća metala. Predmeti od aluminijuma poseduju veliku otpornost na koroziju zbog tankog sloja oksida koji se brzo stvara na površini.. Aluminijum i njegove legure imaju široku upotrebu u industriji automobila, aviona, a u ambalažnoj industriji koristi se za izradu limenki za piće, posuda i folija za pakovanje hrane.

Olovo (Pb)

Olovo je hemijski element koji je u periodnom sistemu obeležen simbolom Pb. Njegov atomski (redni) broj je 82, a atomska masa iznosi 207.2. U elementarnom stanju je sivkaste boje, sjajan, mekan i mehanički slab metal. Lako se valja u tanke folije i ekstrudira u obliku cevi. Njegova tačka topljenja je niska, 327,5°C. Otporan je na koroziju i prema većini kiselina – ne otapa se u hlorovodoničnoj, fluorovodoničnoj i sumpornoj kiselini. Vrlo često se pojavljuje u rudama zajedno s cinkom. Posle gvoždja i cinka, olovo je najjeftiniji tehnički metal. Od njega se prave akumulatori, štamparska slova, limovi, kablovi, električni osigurači, zaštitni oklopi protiv rendgenskih zraka, cevi, puščana zrna, uređaji otporni na sumpornu kiselinu i sl.

Mesing

Mesing je legura bakra i cinka (sadržaj cinka oko 40%). Alfa mesing sadrži 36% cinka i ima dobre mehaničke osobine i otpornost na koroziju, ali lošiju električnu provodljivost. Beta mesing sadrži 30%- 36% cinka i ima prostorno centriranu kubičnu rešetku. Lomljiv je, ali ima veću tvrdoću u odnosu na alfa mesing. Gama mesing sadrži više od 45% cinka i nije pogodan za obradu.

Bronza

Bronza je naziv za veliki broj legura bakra, najčešće s kalajem, ali sa drugim elementima kao što su fosfor, mangan, aluminijum i silicijum. Izuzetak je legura sa cinkom koja se obično naziva mesing. Pre otkrića gvoždja bronza je bila najvažniji metal, pa je prema njoj dobilo naziv i bronzano doba. Dinastija Šang je stekla moć obradom bronze, jer je bronza tvrd metal koji se može upotrebiti na mnogo načina – za orudje, kućne posude i oružje. Takodje je korišćena za ukrase, umetnične i verske predmete, Bronza je u celom svetu predstavljala veliki tehnološki napredak.