Bakar (cevi, limovi, bakarno uze..)
Bakar je poznat od davnih vremena(~5000. godine pre Hrista). Ime mu dolazi od latinske reči za ostrvo Kipar. To je svetlo crvenkasti, sjajni metal. Relativno je mekan, ali žilav i savitljiv. Dobro provodi toplotu i električnu struju. Na vazduhu je stabilan, ali dužim stajanjem dobije zelenu boju.
Otapa se samo u oksidirajućim kiselinama. U prisutnosti kiseonika iz vazduha otopiće se i u razređenoj sulfatnoj
kiselini i koncentrisanoj hloridnoj kiselini. Bakar se u prirodi nalazi i elementaran, ali se pretežno javlja kao halkopirit (Cu2S•Fe2S3), halkozin (Cu2S), kovelin (CuS), kuprit (Cu2O), malahit (CuCO3•Cu(OH)2),azurit (2CuCO3•Cu(OH)2) i bornit (Cu5FeS4).
Oko pola proizvodnje bakra upotrebljava se za izradu provodnika električne struje. Zbog dobre toplotne vodljivosti od njega se izrađuju kotlovi, grejači i razni izmenjivači toplote. Važno područje primene bakra je dobijanje legura, u prvom redu mesinga (Cu-Zn-legura) i bronze (Cu-Sn-legura).
