Стање у заштити човекове околине је лоше а пара нема, али то не значи улагања није било јер, указује председник парламентарног одбора за ту област Бранислав Блажић, питање је где је утрошено готово милијарда евра донација коју је Србија добила од ЕУ за заштиту животне околине.
Подсетивши да је за 12 година ЕУ за заштиту зивотне средине Србији донирала 700 милиона евра, Блажић каже:
“Где је то? Свега 10 одсто воде се прерађује, немамо ни три регионалне депоније, ко је појео милијарду евра”.
Чињеницу да је у Србији, по оцени ЕУ, најлошије стање у области екологије поменуо је премијер Александар Вучић након разговора са одлазећим председником Уније Жозе Мануелом Барозом у недељу у Београду.
Саветник председника Привредне коморе Србије (ПКС) за екологију Синиша Митровић каже да су механизми контроле тог система веома важни, али да је од тога важније да је Србија почела радикално да сиромаши и да су укупна давања за очување животне околине пала на око 0,25 одсто бруто друштвеног производа.
Подсетио је да земље које имају обавезе према директивама ЕУ попут Хрватске, Румуније и Бугарске издвајају више од два одсто БДП-а.
Упитан шта би сада требало предузети, Митровић је Тањугу рекао да најпре потребан консензус администрације, цивилног сектора и бизнис асоцијације, односно индустрије како даље наставити имплементацију европских директива.
“Није требало да дође неко из Брисела да нам саопшти да ми изгледамо тако како изгледамо. Уверен сам да је премијер био довољно храбар и одважан да посебно инсистира на пуној објективности када су у питању процене, не у поглављу 27 него о јавној политици животне средине у Републици Србији”, рекао је Митровић напоменувши да је било видљиво да су претходних година постојала посустајања у имплементацији европских директива, а да се у ову годину ушло са прилично неадекватном “архитектуром система”.
То значи да смо потпуно демонтирали економске инструменте, као и Фонд за животну средину, да нисмо појачали инспекцијски надзор, утицај животне средине у локалној самоуправи и сада се поставља питање како ће се даље ићи даље у цео тај процес, казао је Митровић.
“Не можемо само по моделу узми или остави. Ви можете само да кажете да ли ћете и у ком времену применити некакав европски стандард и оно што је сада важно да видимо је како ћемо одложити неке тешке директиве које су скупе за индустрију за грађане”, сматра Митровић и додаје да Србија не сме својим грађанима да натовари “велики трошак европских еколошких интеграција”.
Просечно домаћинство у Србији данас издваја два евра за третман комуналног отпада, док је просек у Хрватској 12 евра, а у Словенији 19, навео је он.
Најзад, Митровић истиче да заокрет у области екологије не треба да се ради само због ЕУ већ да би се повећао БДП, да би се отворила нова радна места и да би подигли капитал и енергетску ефикасност.
Директор Регионалног центра за животну средину у Србији Јован Павловић сматра да највећи проблем представља то што постоји навика да се не решавају питања екологије, а да су стандарди ЕУ постали све захтевнији.
